1. Меркез Ибру, рођеног 15.11.1942. године у Фочи, држављанина БиХ, запосленог као активан адвокат

2. Хурић Ешефа, рођеног 24.09.1958. године у Горажду, држављанина БиХ, активног полицијског службеника, запосленог на мјесту комесара полиције БПК

3. Сејдић Ахмета, рођеног 02.01.1960. године у Вишеграду, држављанина БиХ.

Ови осумњичени су под истрагом у два предмета Тужилаштва БиХ, а осумњичени су да су као високи званичници полицијских и војних структура починили ратне злочине над жртвама српске националности на подручју Горажда, током 1992. и 1993. године.

Наведени су под истрагом и осумњичени су да су, Меркез Ибро и Хурић Ешеф, у својству команданта СЈБ Горажде, учествовали у реализацији наредбе Предсједништва Скупштине општине (СО) Горажде и њеног предсједника, о концентрацији српског становништва које живи на подручју Горажда и разоружању села Бучје, те учествовали у противзаконитом затварању становништва српске националности у просторијама МУП-а у Горажду.

Они су осумњичени да су планирали, наредили, починили, помагали и учествовали у противзаконитом затварању више од 100 лица српске националности, оба пола и различитих старосних група, међу којима су била и дјеца, које су припадници полиције и СЈБ незаконито затворили у просторије Полицијске станице, као и у другим објектима.

Затворени цивили су у наведеним објектима држани у нечовјечним условима више мјесеци, све до 1993. године, више десетина лица боравило је у једној просторији, боравили су у нечовјечним и нехигијенским условима, чиме им је нанесена велика физичка и душевна патња, а као посљедица затварања, лоших услова и непружања помоћи, два лица су смртно страдала.

Као посљедица наведених злочина, десило се трајно расељење српског цивилног становништва са наведеног подручја.

Ови осумњичени под истрагом су због кривичног дјела-ратни злочин против цивилног становништва из члана 173. КЗ БиХ.

Осумњичени Ахмет Сејдић терети се да је за вријеме рата у БиХ, на територији општина Рудо, Вишеград и Горажде, у временском периоду од почетка мјесеца јула 1992. године до средине мјесеца фебруара 1993. године, у својству команданта Прве вишеградске бригаде Армије БиХ, заједно са другим припадницима Армије БиХ, кршећи правила међународног права, наредио, подстрекавао, помагао, учинио или на други начин учествовао у припремању, помагању и учињењу противзаконитог затварања, пресељења и расељења, намјерног наношења снажне физичке и душевне боли или патње (мучења) и нечовјечног поступања према више десетина цивила српске националности и ратним заробљеницима Војске РС.

Као посљедица почињених злочина наступила је смрт више лица.

Он је осумњичен да, иако је знао или могао знати, није спријечио или казнио њему подређена лица у намјерном наношењу снажне физичке и душевне боли или патње (мучењу) и нечовјечном поступању према тим цивилима и ратним заробљеницима и пљачкању имовине цивила.

Сејдић Ахмет осумњичен је за кривична дјела ратни злочин против цивилног становништва и ратни злочин против ратних заробљеника из члана 173. и 175. КЗ БиХ.

У овим предметима реализована је значајна сарадња са МУП-ом РС, ЦЈБ Источно Сарајево, а у оквиру предмета против Ахмета Сејдића реализована је значајна сарадња Тужилаштва БиХ и Тужилаштва за ратне злочине Србије.

Након лишења слободе осумњичени ће бити предати поступајућим тужиоцимакоји ће их испитати и након тога донијети одлуку о покретању приједлога за одређивање мјере притвора или мјера забране у складу са законом.