Ова лица су под истрагом Тужилаштва БиХ и осумњичена су да су 14. јула 1992. године, у оквиру широког и систематичног напада усмјереног против бошњачког цивилног становништва, починила кривично дјело злочини против човјечности из члана 172. у вези са члановима 180. и 29. Кривичног закона БиХ.

Они су осумњичени да су као високи званичници полицијских и војних структура планирали, руководили и надзирали операције и активности, те заједно са осталим припадницима војних снага учествовали у масовном прогону становништва бошњачке националности у ширем подручју села Локањ, општина Зворник, те на тај начин починили прогон око стотинудвадесет цивила, међу којим је било дјеце и жена.

Након прогона, жртве су одводили у колонама на различите локалитете и мјеста затварања гдје су мучене и злостављане на различите начине, а у више наврата издвајањима по групама вршено је масовно стријељање заробљених цивила и убијено је више од 67 жртава.

Слободе су лишени Горан Максимовић (1953), Љиљан Митровић (1962), Радивоје Ђорђић (1960), Славко Перић (1966), Вујeвић Миле (1971), Драшковић Вукашин (1973), Стевановић Гојко (1967), Цвјетко Попадић (1952), Лазаревић Рајо (1946) и Манојловић Мићо (1962).

У овом предмету рађена је обимна истрага Тужилаштва БиХ у сарадњи са полицијским агенцијама SIPA-ом и Ф МУП-ом, а ради се о предмету који је у оквиру Државне стратегије за рад на предметима ратних злочина због комплексности преузет од Тужилаштва Тузланског кантона.

Осумњичени који су лишени слободе биће у законском року предати поступајућем тужиоцу, који ће их испитати и након тога одлучити о подношењу приједлога за одређивање мјере притвора или мјера забране.