Тужилац Регионалног тима III Посебног одјела за ратне злочине Тужилаштва БиХ подигао је оптужницу против Драгана Шекарића, рођеног 04. 11. 1969. године у Горажду, настањеног у Вишеграду, држављанина БиХ.

Осумњичени Драган Шекарић се терети да је за вријеме широког и систематичног напада Војске Републике Српске од априла мјесеца 1992. године и током 1993. године, као припадник српске Територијалне одбране и паравојне формације под називом „Осветник“ и саучесник Милана Лукића, учествовао у нападу на цивилно несрпско становништво на ширем подручју општина Горажде и Вишеград и вршио прогон несрпског цивилног становништва на политичкој, националној, етничкој, културној и вјерској основи, убиствима, мучењем, силовањем, незаконитим одузимањем и уништењем имовине.

Он се терети да је дана 22. 05. 1992. године, или приближно тога датума, у пријеподневним часовима, у насељу Лозје, званом Кокино село, у општини Горажде, заједно са више припадника Војске Републике Српске, учествовао у нападу на цивилно становништво. Они су на беспомоћне цивиле пуцали из аутоматског оружја по кућама и другим цивилним објектима, уз садејство артиљеријске ватре, пјевајући четничку пјесму „Ко то смије српски барјак да развије“, док су цивили покушавали побјећи према ријеци Дрини. Тада су убијена четири цивила, а теже је рањено шест цивила од којих је један био дванаестогодишњи дјечак, који је од посљедица рањавања преминуо.

Оптужени се дана 03. 06. 1992. године, заједно са четворицом припадника ВРС, довезао аутомобилом пред једну бошњачку кућу у насељу Косово поље на подручју општине Вишеград. Пријетећи укућанима оружјем, присилили су их да изађу у двориште, а четворо малољетне дјеце су постројили уз зид куће, уз увреде, говорећи им да их све треба побити, псујући им балијску мајку. Оптужени је издвојио једну жену, наредио јој да се врати у кућу и скува им кафу, а затим је отишао у кухињу и тамо је ову жену силовао. Сусједну кућу су запалили и од укућана одузели путнички аутомобил, а старица која је у тој кући становала пришла је оптуженом тражећи помоћ. Осумњичени Драган Шекарић се овој жени обратио ријечима: „Бабо сада имаш паре“, силом ју је угурао у запаљену кућу говорећи јој: “Сад ти гаси ватру“, а затим је пуцао у њу из пиштоља и лишио је живота.

Дана 20. 05. 1992. године или приближно тог датума, оптужени је заједно са Миланом Лукићем, Владом Војиновићем и НН припадником паравојне јединице „Осветник“, у насељу Душће у општини Вишеград, пресрео једног бошњачког цивила који је својим путничким аутомобилом покушавао са својом породицом напустити Вишеград. Они су цивилима наредили да се врате до своје куће у мјесту Душће, захтијевајући да им предају сав новац и драгоцјености које су имали код себе и наредили су им да у њихово теретно возило утоваре сву робу из гараже. Када су цивили утоварили робу, један од војника је овом цивилу и његовом сину наредио да уђу у аутомобил, након чега их је одвезао у непознатом смјеру, од када им се губи сваки траг. Истога дана у вечерњим часовима, они су се вратили у ову породичну кућу и једну жену, пуцњима из оружја, лишили живота.

Како се даље наводи у оптужници, оптужени је, заједно са Миланом Лукићем, који је правоснажно осуђен казном доживотног затвора, неутврђеног дана крајем 1992. године и почетком 1993. године, у логору „Узамница“ у Вишеграду, у којем су се налазили противзаконито затворени цивили Бошњаци, ударао по тијелу и глави затворенике, наносећи им физичке озљеде. Они су затворенике ударали мотком пуном чворова, коцима, жељезним шипкама, електричним палицама и кундацима пушака. Том приликом један од затвореника је задобио тешке повреде главе, један затвореник је подлегао због повреда, а двојицу затвореника су одвели и њима се до данас изгубио сваки траг.

Оптужени се терети да је починио кривично дјело злочини против човјечности из члана 172. става 1. тачке х) у вези са тачкама а), ф) и г) Кривичног закона Босне и Херцеговине, у вези са чланом 180. ставом 1. истог Закона.

Оптужница је прослијеђена на потврђивање Суду БиХ.