Тужилац Одјела III Тужилаштва БиХ упутио је вијећу Апелационог одјељења Суда БиХ жалбу на пресуду у предмету против Маријана Перковића, рођеног 23. 09. 1976. године у Ливну, настањеног у Сарајеву, раније осуђиваног, држављанина БиХ.

Пресудом Суда БиХ од 22. 11. 2013. године, Маријан Перковић је проглашен кривим за кривично дјело кривотворење новца из члана 205. става 1. КЗ-а БиХ и осуђен је на казну затвора у трајању од девет (9) мјесеци.

Оптужени Маријан Перковић се терети да је дана 07. 03. 2003. године у Сарајеву платио робу фалсификованом новчаницом у апоену од 200,00 КМ, за коју је знао да је фалсификована.

Приликом претреса, овлаштена службена лица ПУ Илиџа су пронашла и одузела од оптуженог још двије фалсификоване новчанице у апоенима од по 200,00 КМ које је истовремено посједовао, а за које је знао да су фалсификоване.

Тужилаштво БиХ, незадовољно висином изречене казне, дана 11. 12. 2013. године упутило је жалбу вијећу Апелационог одјељења Суда БиХ због одлуке о кривичноправној санкцији. Тужилаштво БиХ је мишљења да је Суд приликом одмјеравања санкције имао у виду законом прописану казну за кривично дјело кривотворења новца из члана 205. става 1. КЗ-а БиХ, сврху кажњавања, те све околности које утичу да казна буде мања или већа, олакшавајуће и отежавајуће околности, те посебно степен кривичне одговорности, побуде из којих је дјело учињено, ранији живот учиниоца и животне прилике.

За кривично дјело за које је оптужени проглашен кривим прописана је казна затвора у трајању од једне (1) до десет (10) година затвора.

Поступајући тужилац у жалби Тужилаштва БиХ предлаже да се ожалбена пресуда преиначи тако што ће се наведене околности узети као отежавајуће на страни оптуженог и дати им већи значај, те оптуженом изрећи казну затвора у дужем трајању, адекватну врсти и тежини кривичног дјела.