У жалби је наглашено да су оптужницом обухваћени високи званичници Федерације БиХ, међу којима предсједник ФБиХ, актуелни министар правде у Влади ФБиХ, као и званичници Министарства правде ФБиХ, а извршењем кривичних дјела која су наведена у 33 тачке оптужнице нанесена је велика штета Босни и Херцеговини, безбједности свих грађана БиХ те међународном угледу наше земље, што је између осталог било нарочито видљиво јер су незаконитости које се наводе у оптужници биле разлог упућивања дипломатских нота нашој земљи, а о наведеним инкриминацијама извјештавали су медији у БиХ и региону.

Истакнуто је да је помиловањем Мерседа Хаџића званог „Швицарац“, за којим је правосуђе БиХ трагало путем међународне потјернице и који је ухапшен и изручен из друге државе, нанесена штета међународном угледу БиХ међу државама чланицама Интерпола и поништен рад полицијских и правосудних агенција других држава.

Жалбом се такође наглашава да се међу лицима која су незаконито помилована налазе и вишеструко осуђивана лица, која су убрзо након пуштања на слободу учествовала у кривичним дјелима и оружаним уличним окршајима који су имали за резултат наношење тешких повреда и смртне посљедице, што је изазвало несигурност и страх грађана у цијелој Босни и Херцеговини.

У жалби је наведен и низ других предмета у којима је Суд БиХ засновао своју надлежност, без обзира што су се кривична дјела десила у једном граду или унутар једног ентитета.

Тужилац је у жалби навео да сматра како има основа да Суд БиХ примијени члан 7. Закона о Суду БиХ, за чију примјену се Суд БиХ интензивно залаже у оквиру структуралног дијалога о реформи правосуђа.

Жалба је прослијеђена Суду БиХ.