Оптужени Един Џеко терети се да је за вријеме рата у БиХ и у вријеме оружаног сукоба између Армије РБиХ и ХВО-а, у својству припадника Специјалног одреда за посебне намјене Штаба Врховне команде Армије РБиХ (СОПН ШВК) „Зулфикар“, поступао супротно одредбама Женевске конвенције о заштити цивилних лица за вријеме рата и поступању са ратним заробљеницима од 12.08.1949. године.

Едину Џеки се, између осталог, ставља на терет да је:

-          дана 16.04.1993. године у јутарњим часовима, учествовао у добро припремљеном и раније испланираном нападу на село Трусина у општини Коњиц, којим је руководио замјеник команданта СОПН ШВК АРБиХ „Зулфикар“ Нихад Бојаџић звани „Блек“ и „Нихко“ и који је прије почетка напада на ово село наредио да у селу Трусина нико не смије остати жив. У нападу на ово село, настањено лицима хрватске националности, није се водило рачуна о разликовању цивилних и војних циљева. По окончању напада, Неџад Хоџић звани „Џон Вејн“ и „Џони“, у засеоку Гај села Трусина, издао је наредбу да се стријељају постројени припадници ХВО-а и цивили, да би након издавања те наредбе оптужени Един Џеко, заједно са Неџадом Хоџићем, Менсуром Мемићем званим „Мента“, Расемом Хандановић званом „Зоља“ и другим њему познатим припадницима СОПН ШВК „Зулфикар“, учествовао у убиству стријељањем постројених војника ХВО-а, који су се претходно предали. Овом приликом убијена су три припадника ХВО-а која су се претходно предала и три цивила;

-          дана 16.04.1993. године, учествујући у поменутом нападу на село Трусина, пуцњима из ватреног оружја лишио је живота двије старице и једног старца хрватске националности;

-          дана 08.09.1993. године у поподневним сатима, заједно са припадницима СОПН ШВК АРБиХ „Зулфикар“ Неџадом Хоџићем званим „Џон Вејн“ и „Џони“, са другим припадницима Армије Р БиХ, на подручју општине Јабланица, учествовао је у противправном лишавању слободе девет хрватских цивила из Јабланице и њиховом противправном затварању у трап – земуницу, која се налазила у комплексу Рогића кућа у Доњој Јабланици, тадашњој бази СОПН ШВК АРБиХ „Зулфикар“. Приликом овог противправног лишавања слободе, заједно са Неџадом Хоџићем, једног од хрватских цивила снажно је ударао шакама и ногама по глави и тијелу, наносећи му велике патње и повреде физичког интегритета и здравља. Девет цивила хрватске националности противправно лишених слободе, возили су улицама Јабланице и пред грађанима муслиманске националности, који су се затекли на улицама, Един Џеко је узвикивао „видите усташа“, на што су поједини грађани реаговали погрдним ријечима, што је код ових цивила изазвало дубоку нелагоду, страх и срам;

-          у септембру 1993. године, једног од девет заробљених цивила хрватске националности је извео из трапа - земунице, која се налазила у комплексу Рогића кућа у Доњој Јабланици, тадашњој бази СОПН ШВК АРБиХ “Зулфикар“, и одвео у Јабланицу гдје је истог, под пријетњом да ће га убити уперивши пиштољ у њега, натјерао да од познаника и родбине узме 3.500,00 марака као цијену за његов живот и преда њему, што је он и учинио;

-          у октобру 1993. године, другог заробљеног цивила хрватске националности је по наредби команданта Зулфикара Алишпаге званог „Зука“, одвезао до његове куће и од истог, под пријетњом, одузео 3.500,00 марака и флашу вискија, остављајући га у кући и наредивши му да се не смије нигдје кретати;

-          у другој половини 1993. године, на магистралном путу Јабланица – Мостар, код ресторана Прењ, заједно са замјеником команданта СОПН ШВК АР БиХ „Зулфикар“ Нихадом Бојаџићем, наредио цивилима, хрватским заробљеницима, да се построје на магистрални пут, док су истовремено око њих падале гранате са ХВО положаја, узвикујући „ако се помакнете убићемо вас, а ако се не помакнете нека вас ХВО побије“. На овом је мјесту, у више наврата, у септембру и октобру 1993. године, заједно са другим, њему познатим, припадницима СОПН ШВК АРБиХ Зулфикар, рукама и ногама по разним дијеловима тијела ударао двојицу заробљених хрватских цивила, када би ишли или се враћали са обједа;

-          у септембру 1993. године, у комплексу Рогића кућа у Доњој Јабланици, тадашњој бази СОПН ШВК АРБиХ Зулфикар, наредио је тројици, њему познатих припадника СОПН ШВК АРБиХ “Зулфикар“, да једног заробљеника хрватске националности ударају летвама, бетонским блоковима, стављају му главу у буре пуно воде, што су исти и учинили више пута, док им је он из непосредне близине говорио ˝убијте га, убијте га˝, што је овом заробљенику проузроковало снажну физичку бол.

Оптужени Един Џеко терети се да је за вријеме рата и оружаног сукоба, кршећи правила међународног права, учествовао у убиству, мучењу, нечовјечном поступању, противзаконитом затварању и пљачкању имовине цивила и ратних заробљеника, чиме је учинио кривично дјело ратни злочин против цивилног становништва из члана 173. став 1. тачке ц) е) и ф) и ратни злочин против ратних заробљеника из члана 175. став 1. тачка а), у вези са чланом 180. став 1. Кривичног закона БиХ и чланом 29. истог Закона.

Оптужница је прослијеђена на потврђивање Суду БиХ.