Споразумним признањем, који је са тужиоцем Посебног одсјека за ратне злочине Тужилаштва БиХ потписала оптужена, она у потпуности признаје извршење кривичног дјела које јој се ставља на терет.

Споразумним признањем оптужена је признала да је као припадница Специјалног одреда за посебне намјене при ШВК Армије РБиХ, под називом „Зулфикар“, заједно са другим припадницима овог одреда, учествовала у почињеним злочинима над цивилима и ратним заробљеницима хрватске националности у мјесту Трусина код Коњица, 16.04.1993. године.

Оптужена споразумно признаје да је починила кривично дјело ратног злочина против цивилног становништва (члан 173. КЗ БиХ) и ратног злочина против ратних заробљеника (члан 175. КЗ БиХ). Тужилац Тужилаштва БиХ сагласан је да, на основу споразума, Суд БиХ оптуженој изрекне казну у трајању од 5 до 6 година затвора, као и да се оптуженој у утврђену и изречену казну затвора, у висини коју одреди суд, а у оквиру предложеног распона, урачуна вријеме проведено у притвору, почев од 13.04.2011. године.

Оптужена се споразумним признањем обавезала на свједочење у овом и другим предметима за ратне злочине који се воде у правосудним институцијама БиХ.

Предложена казна у складу је са њеном улогом и одговорношћу у почињеном ратном злочину.

Споразумним признањем кривице оптужена се одриче права на суђење, те права на жалбу на пресуду коју јој у овом предмету изрекне Суд БиХ.

Прије склапања споразумног признања кривице, поступајући тужилац је упознао представнике породица жртава из Трусине са намјером склапања споразума о признању кривице, који су дали своју подршку овом споразуму, ради откривања потпуне истине о ратном злочину у Трусини.

Споразум је прослијеђен Суду БиХ.