Вијести
ПОДИГНУТА ОПТУЖНИЦА ПРОТИВ 11 ЛИЦА ЗА ЗЛОЧИНЕ ПРОТИВ ЧОВЈЕЧНОСТИ НА ПОДРУЧЈУ ЗВОРНИКА
28.12.2023. 11:59
1. Благојевић Видоја, рођеног 1950. године у Братунцу, раније осуђиваног у МКСЈ-у, држављанина БиХ и Р Србије,
2. Араповић Ивана званог „Шицер“, рођеног 1964. године у Зворнику, држављанина БиХ и Р Србије,
3. Араповић Милана званог „Топ“, рођеног 1962. године у Зворнику, држављанина БиХ и Р Србије,
4. Пејић Косте званог „Бурек“, рођеног 1961. године у Зворнику, држављанина БиХ,
5. Радић Боже званог „Бобо“, рођеног 1953. у Зворнику, држављанина БиХ,
6. Савић Миле званог „Цуко“, рођеног 1964. године у Зворнику, држављанина БиХ и Р Србије,
7. Благојевић Миле званог „Патак“, рођеног 1966. године у Зворнику, држављанина БиХ,
8. Пејић Љубише званог „Чађо“, рођеног 1964. године у Зворнику, раније осуђиваног, држављанина БиХ,
9. Васиљевић Стеве званог „Куружњак“, рођеног 1962. у Осмацима, држављанина БиХ,
10. Пејић Бранка, рођеног 1964. године у Зворнику, раније осуђиваног, држављанина БиХ, и
11. Радовић Верице, рођене 1955. године у Лозници, држављанке БиХ и Р Србије.
Оптужени се терете да су, за вријеме рата и оружаног сукоба у БиХ, у оквиру широког и систематичног напада усмјереног према цивилном становништву бошњачке националности на подручју Зворника и околине, крајем мјесеца маја и почетком мјесеца јуна 1992. године, од којих су сви, осим оптужене Радовић Верице и оптуженог Благојевић Видоје, били припадници Каракајске чете у саставу ТО Зворник, а касније Зворничке бригаде ВРС, те су сви поступали супротвно правилима међународног хуманитарног права.
Према наводима оптужнице, оптужени од броја 2. до броја 10., су заједно и са другим лицима, у својству стражара у Техничко-школском центру у Каракају учествовали у незаконитом затварању и нечовјечном поступању према око 700 бошњачких мушкараца и дјечака, старости од 15 до 70 година, који су након одвајања од жена, дјеце и стараца у Бијелом Потоку, одведени у незаконито затварање у ТШЦ Каракај, те неспречавању убистава и присилног нестанка најмање 150 цивила бошњачке националности који су ту били незаконито затворени.
Затворене цивиле, према наводима оптужнице, оптужени су у два наврата тукли при чему су цивили морали проћи кроз формирани шпалир, те су их ови оптужени затим чували у нечовјечним условима, при чему су цивили били премлаћивани и злостављани на различите начине и на тај начин су жртвама нанесене велике патње, као и озбиљне физичке и психичке повреде.
У оптужници се наводи да је од посљедица нечовјечних услова преминуло 20-ак цивила, те да стражари такође нису спречавали убиства затвореника од стране познатих и непознатих војника унутар просторија гдје су их стражари чували, нити су стражари спречавали извођења затворених цивила у непознатом правцу, од када се многима од њих губи сваки траг, те посмртни остаци већег броја убијених цивила ни до данас нису пронађени.
Посмртни остаци пронађених убијених цивила су углавном ексхумирани из једне од највећих масовних гробница у БиХ, локалитету Црни Врх код Зворника, тако да је до сада пронађено и идентификовано око 420 жртава одведених на Бијелом Потоку 1.6.1992. године, а око 240 жртава до данас није пронађено.
Према наводима оптужнице, оптужени Благојевић Видоје се терети да је, у својству команданта Зворничке бригаде ВРС, као надређено лице, пропустио предузети нужне и разумне мјере да спријечи незаконита затварања, нечовјечна поступања, присилни нестанак и убиства ових затворених бошњачких цивила, односно пропустио је да предузме нужне и разумне мјере с циљем покретања поступка за кажњавање учинилаца наведених кривичних дјела.
Оптужена Радовић Верица се терети да је свјесно и вољно, пуцајући из непосредне близине, убила двојицу заробљеника из личне освете.
Оптужени се терете да су починили кривично дјело злочини против човјечности из члана 172. КЗ-а БиХ.
Наводе оптужнице тужилаштво ће доказивати саслушањем 129 свједока, међу којима и 7 заштићених свједока, саслушањем вјештака војне струке и кориштењем преко 400 материјалних доказа.
Оптужница је прослијеђена на потврђивање Суду БиХ.
Овом објавом не прејудицира се исход кривичног поступка и не нарушава принцип пресумпције невиности. Свако се сматра невиним за кривично дјело док се правоснажном пресудом не утврди његова кривица (члан 3. став 1. ЗКП-а БиХ).