-     Раковић Рејхан  на главну казну, казну затвора у трајању од четири године. Уз изрицање предложене казне предложена је и изречена мјера безбједности забране вршења дужности полицијског службеника у свим полицијским агенцијама у БиХ у трајању од пет година од дана правноснажности одлуке. На основу чланова 110. и 111. Кривичног закона БиХ од оптуженог се одузима противправно стечена имовинска корист прибављена кривичним дјелом у различитим валутама у укупном износу од око 100.000 КМ, као и мјера безбједности одузимања предмета употријебљених за извршење кривичног дјела;

-     Кенит Чакић на главну казну, казну затвора у трајању од једне године, као и споредну новчану казну у износу од 1.000 КМ. На основу чланова 110. и 111. Кривичног закона БиХ од оптуженог се одузима противправно стечена имовинска корист прибављена кривичним дјелом у износу од 1600 КМ, као и мјера безбједности одузимања предмета који су употријебљени за извршење кривичног дјела.

Оптужени су признали кривицу да су, дјелујући у оквиру групе, незаконито захтијевали и примали новац од кандидата како би у оквиру својих овлаштења погодовали њиховом проласку на конкурсу и запослењу у Граничној полицији БиХ, а за себе прибављали незакониту имовинску корист.

Оптужени су признали кривицу за почињено кривично дјело удруживање ради чињења кривичних дјела из члана  249., кривично  дјело примање дара и других облика користи из члана 217. КЗ-а БиХ у вези са чланом 54. истог Закона, а оптужени Чакић и за кривично дјело давање дара и других облика користи из члана 218. КЗ-а БиХ.

Потписивањем споразумног признања оптужени су се одрекли права на суђење и права на жалбу на пресуду коју им је на основу споразума изрекао Суд БиХ.

Након прихватања споразума предмет против свих оптужених правоснажно је окончан без даљег провођења судског поступка.