Тужилаштво БиХ је изјавило жалбу против наведене одлуке јер је Суд БиХ у потпуности пропустио утврдити да ли су мјере забране испуниле сврху ради којих су изречене, будући да је Суд БиХ претходно утврдио постојање околности на страни осумњичених које указују да би исти могли ометати кривични поступак контактом са свједоцима, а потом по службеној дужности изрекао мјере забране ради отклањања тих околности.

Тужилаштво БиХ је става да Суд БиХ може донијети на закону засновану одлуку о потреби даље примјене мјера забране према осумњиченим лицима тек након што утврди резултате мјера које су биле на снази, од чега ће зависити потреба њиховог даљег постојања, укидања, пооштравања или замјене за неку другу мјеру прописану законом, те након што утврди систем контроле примјене мјера забране.