Оптужени се терети да је за вријеме рата и оружаног сукоба између Армије Републике Босне и Херцеговине (АР БиХ) и Војске Републике Српске (ВРС) на подручју општине Вишеград, у мјесецу јуну 1992. године, поступао супротно одредбама Женевске конвенције о заштити цивилних лица за вријеме рата.

Према наводима оптужнице, оптужени се терети да је лично и заједно са другим припадницима паравојних формација и ВРС, наоружаним аутоматским оружјем, дошао до куће у улици Пионирска у коју су претходно доведени цивили бошњачке националности из села Коритник, гдје су затвореницима пријетили да ће их убити уколико не предају новац и драгоцјености, а оптужени Шушњар је лично, уз пријетње и вријеђање, вршио претрес цивила како би се увјерио да немају ништа сакривено.

Оптужени се такође терети да је исте вечери наредио цивилима да у колони пређу у другу кућу и уђу у просторију у приземљу куће, те лично у кућу угурао посљедњег цивила у колони, након чега су закључали врата. У оптужници се наводи да је након тога у просторију убачена запаљива експлозивна направа која је изазвала пожар, а затим је оптужени убацио ручну бомбу, док су истовремено из аутоматског оружја пуцали по кући како би спријечили цивиле да побјегну.

У кући је било затворено 57 цивила,  међу којима жене, дјеца и старци, који су живи запаљени. Само неколико лица је успјело побјећи и спасити се, а посмртни остаци убијених до данас нису пронађени.

Овај догађај, познат као „жива ломача“ у кући у Пионирској улици, процесуиран је и у предметима у Хашком трибуналу, са којим је Тужилаштво БиХ остварило значајну сарадњу.

Због свега наведеног, оптужени се терети да је починио кривично дјело ратни злочин против цивилног становништва из члана 142. Кривичног закона Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, а у вези са чланом 22.  истог Закона.

Оптужница је прослијеђена на потврђивање Суду БиХ.