Оптужени Радован Кезија (1970), оптужен у оквиру предмета за кријумчарење цигарета, у присуству адвоката је споразумно признао кривицу за кривична дјела почињена почетком 2014. године.

Оптужени је у потпуности признао своје учешће у преузимању, превозу, пребацивању и предаји цигарета лицима у Републици Хрватској, за које активности су од организатора добијали одређене своте новца, док су напосљетку купци неоцарињених цигарета са подручја Републике Хрватске, избјегавајући мјере царинске контроле у пограничном појасу са Босном и Херцеговином, преузимали прокријумчарене цигарете из Босне и Херцеговине те вршили њихову даљу продају на територији Републике Хрватске по значајно вишим цијенама.

У складу са споразумом, тужилац и оптужени су сагласни да Суд БиХ изрекне оптуженом условну казну затвора у трајању од двије (2) године и истовремено одреди да се казна неће извршити ако оптужени у времену од три (3) године, од дана правоснажности пресуде, не почини ново кривично дјело.

Висина предложене казне је у складу са улогом оптуженог у почињеном кривичном дјелу.

Споразумним признањем кривице оптужени се обавезао на свједочење о свим чињеницама које су му познате у овом кривичном предмету и о свим извршиоцима, саизвршиоцима и саучесницима у извршењу ових кривичних дјела, а који су му познати и у којим кривичним дјелима су учествовали.         

Оптужени потврђује да је упознат са садржајем споразума те истовремено потврђује да изјаву о признању кривице даје добровољно, свјесно и са разумијевањем и обавезује се да ће надокнадити трошкове кривичног поступка у износу који му, евентуално, одреди Суд БиХ.

Приликом утврђивања наведене казне посебно су узете у обзир олакшавајуће околности да је оптужени признао кривицу, као и изостанак штетних посљедица, с обзиром на то да су кривична дјела која му се стављају на терет спријечили полицијски службеници.

Склапањем споразума оптужени се одриче права на суђење те права на жалбу на пресуду коју му, на основу споразума, изрекне Суд БиХ.

Споразум је прослијеђен Суду БиХ.