Тужилац Тужилаштва БиХ подигао је оптужницу против:

1.   БОШКО ПЕУЛИЋ, рођен 14.01.1947. године у мјесту Доњи Вијчани, Прњавор,

2.   СЛОБОДАН ЖУПЉАНИН зв. “Бебац”, рођен 17.11.1957. године у мјесту Масловаре, Котор Варош,

3.   АЛЕКСАНДАР ПЕТРОВИЋ зв. “Саша”, рођен 28.12.1970. године у Котор Вароши,

4.   МАНОЈЛО ТЕПИЋ зв. “Мане”, рођен 16.05.1960. године у мјесту Постоље, Котор Варош,

5.   ЈАНКО ТРИВИЋ, рођен 04.06.1949. године у селу Јошавка, Челинац, и

6.   НЕДЕЉКО ЂЕКАНОВИЋ рођен 15.11.1958. године у мјесту Грабовица, Котор Варош.

Оптужени се терете да су, током почетка мјесеца јуна 1992. до средине 1994. године, у оквиру широког и систематичног напада ВРС и снага МУП РС, усмјереног против цивилног становништва општине Котор Варош, у својству Бошко Пеулић команданта тактичке групе 3 ВРС, Слободан Жупљанин команданта 2. батаљона ВРС, Александар Петровић командира I чете 2. батаљона ВРС, Манојло Тепић, команданта ТО Котор Вароши и истовремено команданта Одбране града Котор Вароши, а потом и као начелник Лаке Которварошке бригаде ВРС, и члан Кризног штаба, а касније Ратног предсједништва, Јанко Тривић командант ВРС, те Недељко Ђекановић предсједник општине Котор Вароши и предсједник Кризног штаба, починили кривично дјело злочини против човјечности из члана 172. КЗ-а БиХ.

Према наводима оптужнице, оптужени су координисали, руководили и надзирали операције војних и полицијских снага са заједничким циљем прогона бошњачког и хрватског становништва са подручја општине Котор Варош.

Они су оптужени да су као високи званичници војске, као учесници удруженог злочиначког подухвата, на националној и вјерској основи извршили прогон убиствима, депортацијом и присилним пресељењем становништва, затварањем или другим тешким одузимањем физичке слободе, те починили прогон око 20 000 лица бошњачке и хрватске националности из Котор-Вароши, међу којим је било дјеце и жена.

Наведеним прогоном и злочинима против човјечности, готово цјелокупно становништво бошњачке и хрватске националности протјерано је са подручја овог града и околине, те и данас живи у расељењу широм БиХ и свијета, а само мали број повратника се вратио у пријератне домове.

Након прогона, жртве су незаконито лишаване слободе и одвођене на различите локалитете и мјеста затварања гдје су мучене и злостављане на различите начине, а у више наврата издвајањима по групама вршено је масовно стријељање заробљених цивила и убијено је око 300 жртава.

У вријеме широког и систематичног напада на цивиле, почињена су убиства, мучења, силовања, присилни нестанци лица, као и друга нечовјечна дјела сличне природе учињена у намјери наношења велике патње или озбиљне физичке или психичке повреде или нарушења здравља.

У оквиру почињених злочина, вршено је присиљавање на принудни рад, пљачкање имовине становништва и уништавање културних, вјерских и историјских споменика и установа намијењених вјерским потребама.

Овај предмет је као предмет Категорије 2 у којем је Тужилаштво Хашког трибунала почело истрагу, а предмет је након тога прослијеђен на процесуирање правосуђу БиХ.

Тужилаштво ће кривицу оптужених доказивати позивањем 231 свједока и стручних вјештака, а оптужница ће уз приложен обиман доказни материјал бити прослијеђена на потврђивање Суду БиХ.

Такође, Тужилаштво БиХ наставља интензивне активности истраге према већем броју осумњичених, појединачних и директних извршилаца злочина, убистава, мучења, злостављања и пљачкања цивилног становништва на подручју Котор Вароши.