Тужилац Региналног тима III Посебног одјела за ратне злочине Тужилаштва БиХ подигао је оптужницу против:

-      Јована Поповића, рођеног 21. 09. 1949. године из Вишеграда, држављанина БиХ и

-      Горана Поповића, рођеног 10. 09. 1972. године из Вишеграда, држављанина БиХ.

Наведени оптужени се терете да су у периоду од почетка априла 1992. године до краја децембра 1995. године, у оквиру широко распрострањеног и систематског напада Војске Републике Српске, Министарства унутрашњих послова Републике Српске и паравојних формација, усмјереног против бошњачког цивилног становништва у селу Родић брдо у општини Вишеград, знајући за такав напад, као припадници српских оружаних формација, учествовали у прогону цивилног бошњачког становништва на политичкој, националној, етничкој, културној и вјерској основи, и то убиствима, присилним пресељењем становништва, противзаконитим затварањем, силовањима, сексуалним ропством, присилним нестанцима, уништењем и отуђењем имовине, наношењем великих патњи и повреда физичког интегритета и другим нечовјечним дјелима сличне природе.

Оптужени Јован Поповић се терети да је дана 17. 06. 1992. године, или приближно тог датума, у групи са више наоружаних припадника српске војске, паравојних српских формација и полиције које је предводио Милан Лукић (правоснажно осуђен на доживотни затвор), учествовао у нападу, претресу, противзаконитом хапшењу и одвођењу мушкараца бошњачке националности из њихових кућа из села Родића брдо у општини Вишеград, којом приликом су заробили четири цивила, одвели их у Полицијску станицу у Вишеграду гдје су убијени. Јован Поповић је чланове њихових породица злостављао и пријетио да ће их убити уколико не кажу гдје се скривају остали чланови породице, које је лично познавао. Касније истога дана, он се вратио у село и мајци једног од одведених цивила је рекао да јој је убио сина и да га је „Дрина однијела“. Тијела двојице одведених цивила су ексхумирана, а тијела друге двојице цивила ни до данас нису пронађена. Оптужени је у овом селу такође учествовао у присилном одузимању техничке робе од мјештана, као и једног путничког аутомобила.

Како се даље наводи у оптужници, Јован Поповић је средином мјесеца јуна 1992. године једну бошњачку жену и њено двоје малољетне дјеце држао у ропству и присиљавао их на разне пољске радове на његовом посједу. Тијело ове Бошњакиње је ексхумирано 16. 05. 2012. године на локацији Ђуревића поље у општини Вишеград, а њеној дјеци се од тада изгубио сваки траг.

Оптужени Горан Поповић се терети да је као стражар у логору „Узамница“ учествовао у злостављању, премлаћивању, мучењу и сексуалном злостављању бошњачких мушкараца и жена затворених у овом логору. Присиљавао их је да пјевају четничке пјесме и да једу свињско месо. Крајем децембра 1992. године, заједно са једним стражаром, оптужени Горан Поповић је двије затворене женске особе у више наврата изводио из затворских просторија и одводио на ливаду до хангара, гдје се налазила група војника који су то посматрали и смијали се. Присиљавао их је на сексуални однос са затвореницима, па када би ове двије жене одбиле да то чине, тукао их је ногама, рукама и дрвеним палицама по свим дијеловима тијела, од којих удараца су задобиле тешке повреде.

Оптужени Јован Поповић се терети да је починио кривично дјело злочини против човјечности из чл. 172. ст. 1. тачке х) у вези с тачкама а), д), е) и и), а оптужени Горан Поповић се терети да је починио кривично дјело злочини против човјечности из чл. 172 .ст. 1. тачака е) и г) КЗ-а БиХ.

Оптужница је прослијеђена на потврђивање Суду БиХ.