ТУЖИЛАШТВО БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ, У ПЕРИОДУ ОД 2014. ДО 2020. ГОДИНЕ, ПОДИГЛО ОПТУЖНИЦЕ ПРОТИВ 612 ЛИЦА ЗА КРИВИЧНА ДЈЕЛА РАТНИХ ЗЛОЧИНА И ТЕШКИХ КРШЕЊА МЕЂУНАРОДНОГ ХУМАНИТАРНОГ ПРАВА

У истрагама Посебног одјела за ратне злочине је саслушано више хиљада свједока, а на терену су запосленици Тужилаштва БиХ учествовали на неколико стотина процеса ексхумација и тражења несталих лица у свим крајевима Босне и Херцеговине.  

Посебни одјел за ратне злочине Тужилаштва БиХ је одјел у којем је ангажовано укупно 28 тужилаца, који раде са стручним особљем, сарадницима и истражиоцима (укупно је, заједно са тужиоцима, око 110 запосленика који су ангажовани у ПОРЗ-у).

У периоду од 2014. до 2020. године, подигнуте су оптужнице у 263 предмета против укупно 612 лица, што је око 70% од укупног броја оптужених (910) за ратне злочине, што значи да је рад у овом периоду вишеструко надмашио остварене резултате у првих 10 година рада овог Одјела.

Упоредо са овим активностима, истражиоци и стручно особље учествовали су и руководили процесима на великом броју ексхумација и тражења посмртних остатака несталих лица, у свим крајевима Босне и Херцеговине, често и на изузетно неприступачним и несигурним локацијама, током цијеле године и у свим временским условима.

Такође, по налогу главне тужитељке, извршена је ревизија посмртних остатака у 12 костурница и мртвачница, а са циљем идентификације пронађених посмртних остатака и идентификације несталих лица у цијелој Босни и Херцеговини.

Наведеним оптужницама, у периоду од 2014. до 2020. године, обухваћени су неки од најтежих ратних злочина почињени на подручју Приједора, Сребренице, Добоја, Теслића, Зворника, Брчког, Власенице, Вишеграда, Фоче, Коњица, Орашја, Чапљине, Мостара, Сарајева, Санског Моста, Бугојна, Доњег Вакуфа, Босанског Новог и других градова широм Босне и Херцеговине.

Иако Тужилаштво БиХ нема праксу националног пребројавања предмета и оптужених, због непримјерених изјава појединих званичника, можемо истаћи да су се оптужнице односиле на починиоце ратних злочина из свих народа и свих крајева Босне и Херцеговине, а већи дио односио се на званичнике војске, полицијских структура или политичке званичнике из РС.

На основу оптужница Тужилаштва БиХ, од почетка рада Посебног одјела за ратне злочине, изречене су правоснажне пресуде и затворске казне у укупном трајању од 3218 година затвора, а проценат осуђујућих правоснажних пресуда је око 70%, што довољно говори о квалитету рада овог Одјела.

Битно је истаћи да је од почетка рада ПОРЗ-а до данас, на основу оптужница Тужилаштва БиХ, за геноцид, помагање у геноциду, ратне злочине и тешка кршења међународног хуманитарног права повезана са дешавањима у и око Сребренице у мјесецу јулу 1995. године, укупно 26 лица осуђено на правоснажне затворске казне у трајању од око 400 година, суђења против 10-ак оптужених су у току, као и већи број истрага за геноцид у Сребреници.

Осим активности сарадње у региону, Тужилаштво Босне и Херцеговине провело је на десетине активности са партнерским институцијама широм свијета, са циљем проналаска и лоцирања осумњичених за ратне злочине који се од правде сакривају у земљама Европе и свијета.

Реализован је велики број изручења осумњичених и оптужених из свих крајева Европе и свијета, а највећим бројем из САД-а, одакле је правосуђу и Тужилаштву БиХ изручен већи број осумњичених.

Остварена је значајна регионална сарадња у борби против некажњености ратних злочина, коју је подржала и Канцеларија тужиоца при МРМКС-у у Ден Хагу и главни тужилац Серж Брамерц, који је у својим обраћањима у Савјету безбједности УН-а, више пута истакао значај сарадње са Тужилаштвом БиХ и са којим су одржавани редовни састанци, као и састанци са представницима удружења жртава ратних злочина из свих народа и свих крајева Босне и Херцеговине са којима тужилаштво има добру и отворену сарадњу.

Тим поводом, у извјештају поднесеном средином 2020. године, истакао је: ”Тужилаштво је увијек у потпуности подржавало рад Тужилаштва Босне и Херцеговине и његову садашњу главну тужитељку. Наше је потврђено мишљење да она и њен тим обављају свој посао професионално и етички, а вјерујемо да ће наставити процесуирати све одговорне за ратне злочине, без обзира на националну припадност или службени положај”. Цитат из обраћања г. Брамерца Савјету безбједности УН-а у јуну 2020. године.

Такође, Тужилаштво БиХ има добру сарадњу са Институтом за нестала лица (ИНЛ) БиХ, као и међународним институцијама и организацијама, укључујући МРМКС, ОЕБС, UNDP, ICMP, МКЦК, ЕУ ИПА пројектима и другим које помажу рад овог Одјела.

На челу Посебног одјела за ратне злочине, од 2014. године до данас, били су  садашња главна тужитељка Гордана Тадић, а затим по одлуци главне тужитељке, тужилац Изет Одобашић, након њега замјеник главног тужиоца Миланко Кајганић а од јула ове године, заједно са њим, и замјеница главног тужиоца Диана Кајмаковић.

Тужилаштво БиХ ће, без обзира на све непримјерене притиске, наставити радити професионално и једнако према свима, а у складу са Акционим планом и обавезама из Ревидиране државне стратегије за рад на предметима ратних злочина.