Замјеник тужиоца за ратне злочине Србије у медијима је говорио о замаху сарадње са Тужилаштвом БиХ на основу Протокола, те скором подизању оптужница за ратне злочине у Штрпцима и Сребреници, гдје је остварена значајна сарадња са правосуђем БиХ.

Векарић:Убрзо оптужнице за Исток, Штрпце и Сребреница

У наредних неколико мјесеци биће подигнуте оптужнице против више од 40 оптужених у предметима Исток, Штрбци и Сребреница, најавио је замјеник тужиоца за ратне злочине Србије, Бруно Векарић.

Указујући да се на тим случајевима ради већ око три године, да је на сваком предмету ангажована екипа од два замјеника тужиоца и неколико припадника полиције, замјеник тужиоца за ратне злочине је истакао да су то веома захтјевни случајеви који не могу да се завршавају у кратким роковима као што је то случај у редовним предметима.

Векарић је на дебати у Медија центру, коју су организовали Фонд за хуманитарно право и УСАИД на тему суђењима за ратне злочине у Србији у 2013. години, рекао да бројне критике Фонда као што су мали број оптужница - свега седам против 14 оптузених у прошлој години стоје, указујући истовремено на проблеме с којима се тужилаштво суочава.

Векарић се сагласио са критикама директорке Фода за хуманитарно право Сандре Орловић да је оптужен мали број официра и генерала, да су казне благе и поред тога истакао да је генерално блага казнена политика када су у питању ратни злочини.

Замјеник тужиоца је указао да је протеклих година тужилаштво морало да се прилагоди новом Законику о кривичном поступку и правилима тужилачке истраге и најавио још већи замах у сарадњи са БИХ након потписивања протокола о размјени доказа.

Претходно је шефица Одељења за владавину права и људска права Мисије ОЕБС у Србији Романа Швајгер рекла да постоји тенденција опадања броја процеса у 2013. години када су у питању ратни злочиин и подсјетила да је међународна обавеза Србије да их процесуира без обзира колико је година прошло од ратова.

Поред критика на рачун тужилаштва, предсједница ФПН је критиковала и Виши и Апелациони суд због благе казнене политике као и због "анонимизације пресуда", што је према њеној оцјени тенденција у цијелом региону а не само у Београду.

Виши и Апелациони суд се позивају на Закон о заштити података о личности и затамњују имена судија, адвоката и оптужених, а као најочитији примјер тога Орловић је навела предмет "гњиланска група", у коме су сви зимус правоснажно ослобођени оптужби.

ЛИНК