Двоје оптужених споразумно признали кривицу за почињено кривично дјело порезне утаје из члана 210. Кривичног закона БиХ.
Споразум о признању кривице су са тужиоцем Одјела III Тужилаштва БиХ склопили оптужени:
- Десанка Гвоић, рођена 16. 10. 1955. године у мјесту Дрљаче, општина Сисак, Р Хрватска, настањена у Бањој Луци и
- Милан Докман, рођен 26. 10. 1959. године у Црквеном Боку, настањен у општини Бања Лука.
Оптужени, потписивањем споразума, у потпуности признају извршење кривичног дјела које им се ставља на терет оптужницом Тужилаштва БиХ од 28. 03. 2013. године, а која је потврђена од судије за претходно саслушање Суда БиХ дана 03. 04. 2013. године.
Тужилац је сагласан да, на основу споразума, Суд БиХ за учињено кривично дјело изрекне оптуженима Десанки Гвоић и Милану Докману кривичноправну санкцију – условну осуду, тако што ће им утврдити казну затвора у трајању од једне (1) године и шест (6) мјесеци и истовремено одредити да се изречена казна неће извршити ако у року од три (3) године не учине ново кривично дјело, као и то да се оптуженима истовремено, као споредна казна, изрекне - новчана казна у износу од 53.500,00 КМ, те плаћање трошкова вјештачења у износу од 500,00 КМ.
На основу члана 110. Кривичног закона БиХ, од оптужене Десанке Гвоић одузеће се имовинска корист прибављена кривичним дјелом у износу од 106.999,00 КМ.
Предложене казне су у складу са улогама оптужених у извршењу кривичног дјела које је описано у оптужници.
Овим споразумом оптужени потврђују да су упознати са садржајем оптужнице Тужилаштва БиХ. Они истовремено потврђују да изјаву о признању кривице дају добровољно, свјесно и са разумијевањем, те су упознати да могу сносити трошкове кривичног поступка и паушала које Суд БиХ буде имао у зависности од сложености поступка.
Склапањем споразума, оптужени се одричу права на суђење те права на улагање жалбе на кривичноправну санкцију коју им, на основу споразума, изрекне Суд БиХ.
Споразум је прослијеђен Суду БиХ.